„Dragi Aleksandre Konovalove, pišem ti, ne kao novinar i komentator, već kao prijatelj, pridruženi član familije Konovalov. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati najveći šampioni, koji nisu doživeli poraz. Ne računam one sa nameštenim skorovima, bez ijednog ozbiljnog protivnika. Ovo ti nije prvi poraz, a veruj mi, došao je možda i u pravom trenutku. Niti si radio svoju discipinu, niti je to bilo u tvojoj kategoriji. Ne pada mi na pamet da te tešim, to najvećim šampionima ne treba. Ti si se već upisao u istoriju, kao najbolji kik bokser svih vremena. Pet puta prvak sveta u tri težinske kategorije! I ovde si stigao do finala… Nokautirao si svetskog šampiona! Gledajući meč, nisam bio siguran ko će dobiti. Gruzin je tvrd, dobar, viši od tebe, ali si i dalje ti diktirao tempo. Čekao sam da padne, ali je izdržao. Sada je heroj nacije, nikada većeg šampiona nije pobedio. I ono, zbog čega si najveći, je pružena ruka i zagrljaj na kraju. To je, inače, tvoj prvi poraz koji sam ja video, onu sramotu na Evropskim igrama ne računam.
Tebi je najteže, znam koliko mrziš poraze. Mi, tvoji prijatelji, porodica, familija, smo ponosni na tebe i tvoje uspehe. Biće ih još, u to niko ne sumnja. I opet treba da ti se priredi doček, jer si učinio ono što niko pre tebe nije„.
Zauvek tvoj najveći navijač
Možda Vam se dopadne
